Живот Стефана Лазаревића деспота српског

Године 1936. Лазар Мирковић, наш истакнути литургичар, професор Богословије Свети Сава у Сремским Карловцима, декан и професор Богословског факултета у Београду, превео је и објавио Житије деспота Стефана Лазаревића. Редакцију превода извршила је Гордана Јовановић, у склопу едиције Стара српска књижевност у 24 књиге у издању Просвете и Српске књижевне задруге. Она је имала за циљ да превод учини што разумљивијим за ширу читалачку публику, која има право да што више сазна о нашем средњевековном писаном наслеђу, да га схвати, разуме и заволи.

Пишући житије деспота Стефана Лазаревића, Константин Филозоф угледао се на античке и византијске историографе. Он је документарни хроничар и посматрач које се загледа у друштвене прилике свог времена. Он не уздиже деспота Стефана због његових духовних врлина, већ хвали његове витешке особине мудрост, милосрђе и праведност. Оно што Констатина Филозофа чини посебним је јединственост његових идеја и стила.